Posao i studiranje mi omogućavaju da vodim neovisan i samostalan život

Naida Stupar je studentica na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, na odsjeku žurnalistika/komunikologija. Ima 27 godina i kaže da joj studiranje žurnalistike predstavlja posebno zadovoljstvo, jer voli ljude i komuniciranje s ljudima, pa je novinarstvo nekako i bilo logičan izbor. Nije se pokajala što je odabrala baš ovaj smjer, jer je sama komunikativna, aktivna, voli kretanje i upoznavanje novih ljudi. Neko vrijeme je razmišljala da upiše pedagogiju, jer sebe je mogla zamisliti i u tom poslu, s djecom, i pogotovo s djecom s invaliditetom. Međutim, ljubav prema novinarstvu je prevagnula.

„Do fakulteta idem samostalno, kao i svaki drugi student.“, kaže nam Naida, ipak ističući da je na početku bilo teško. Njena želja za znanjem, i veliki trud koji je uložila na početku svog studiranja, pomogli su joj da sve te prepreke na koje je nailazila, savlada i prevaziđe.

Što se tiče predmeta koje sluša na fakultetu, teško da bi mogla izdvojiti neki koji joj je posebno drag u odnosu na druge. Kaže nam je da svaki predmet poseban na svoj način i donosi neka nova znanja, te stvarno ne može ni za jedan predmet reći da nije zanimljiv. „Možda jedino engleski“, kaže nam Naida sa vragolastim osmijehom na licu. „A možda je to samo jer nisam talent za jezike“, nastavlja uz veseli smijeh. Kada nam objašnjava koliko je truda potrebno za studiranje, ističe: „Svaki predmet je težak na neki svoj specifičan način i svaki predmet zahtijeva trud oko učenja gradiva. Koliko se oko nečeg trudimo tolike rezultate možemo i očekivati. Tako da nema lakih i teških predmeta, samo ima manji ili veći trud.“

Navodi da su profesori veoma korektni i susretljivi, te im je zahvalna na svemu sto čine za nju, jer uvijek su joj nastojali pomoći i biti podrška. Pohvalila bi sve profesore, i kaže: „Svaki profesor ima svoju metodu objašnjavanja, ali po meni je to sasvim u redu. Nisam stidljiva osoba, pa mi nije problem pitati ako mi nije nešto jasno.“

Kaže nam da uglavnom uspijeva bez problema pratiti nastavu, ali nekada, zbog slabovidnosti, ne stigne sve popratiti. Ali nije ni to problem, jer su profesori susretljivi, i kada im se naknadno javi e-mailom, dobije sve potrebne informacije. Nije joj se baš često dešavalo da je profesor ili asistent samoinicijativno pita da li je sve razumjela i uspjela ispratiti, ali je znalo biti i takvih situacija. Ističe da profesorima samo treba skrenuti pažnju da budu strpljivi sa studentima koji su osobe s invaliditetom, jer im nekad treba nešto više vremena da nešto završe ili savladaju u odnosu na svoje kolege.

Redovno je na nastavi, a posebno je aktivna na predavanjima kada joj se tema učini zanimljivom. Posvećena je svom studiranju, odgovorno ispunjava sve svoje obaveze. Veoma brzo se prilagodila predavanjima on-line, iako kaže da to nikada ne bi bio njen izbor, jer se sa predavanjima uživo, u učionici ili amfiteatru s profesorom i ostalim studentima, ništa ne može usporediti po kvaliteti. „Predavanja on-line su nekako tužna, nema tu nekog uzbuđenja i atmosfere kao na pravim predavanjima“, kaže nam Naida.

„Prijatelji i druženja su mi jako važna i bitna u mom životu, jedni smo drugima podrška“, ističe Naida i kaže nam da joj je uvijek zabavno kada s kolegama zajedno uči, i nije joj teško bilo kome pružiti pomoć ili podršku kada je zatraže. Isto tako, kolege su uvijek tu kada ih zamoli da joj pomognu, iako uglavnom svoje seminarske radove i ispite priprema samostalno, jer joj to pričinjava posebno zadovoljstvo.

Dobro balansira svoje obaveze, jer redovno daje ispite uz redovan posao. Radi kao fiziterapeut i uživa u svom poslu jer voli komunikaciju s ljudima. Posao i studiranje joj omogućavaju da vodi neovisan i samostalan život jer sama sebi plaća najam stana i sve životne troškove. Tu je još vrijeme za hobi, za treninge, za kurs, za izlaske, za čitanje knjiga, slušanje muzike (pogotovo Olivera Dragojevića).

Naida sebe vidi u svijetu novinarstva, kao voditeljicu ili kao novinara koji se bavi određenim temama. Smatra da je taj njen plan itekako ostvariv jer svaki dan naporno radi na njegovom ispunjavanju, a inkluzija i sistem to moraju omogućiti svakoj mladoj osobi. Poručuje svim mladim osobama da ne odustaju od svojih snova, nego da budu strpljivi i rade na sebi kontinuirano svakoga dana.